Ako vam se svake godine u isto vreme javljaju kijanje, zapušen nos i svrab očiju - vrlo je verovatno da je u pitanju alergija na polen
Alergija na polen danas je jedan od najčešćih uzroka sezonskih tegoba, od kijanja i zapušenog nosa do umora i lošeg sna. Iako se često doživljava kao bezazlena, ova alergija može značajno da utiče na kvalitet života, naročito ako traje mesecima ili se ponavlja svake godine.
U ovom tekstu saznaćete koji su simptomi alergije na polen, koliko traje, kada posetiti alergologa i šta zaista pomaže u njenom ublažavanju i kontroli.
Zašto je alergija na polen danas sve češća?
Prevalenca alergijskih bolesti (kupan broj obolelih osoba, starih i novih slučajeva u definisanoj populaciji u određenom trenutku ili vremenskom periodu) poslednjih decenija konstantno raste, naročito u urbanim sredinama.
Najčešće alergijske bolesti u detinjstvu su:
- atopijski dermatitis
- alergije na hranu
- astma
- alergijski rinitis
Deca čiji roditelji imaju alergiju imaju i do dva puta veći rizik da razviju slične tegobe. Ipak, genetika nije jedini faktor koji objašnjava ovaj trend.
Savremena nauka ukazuje na nekoliko važnih mehanizama:
Zagađenje vazduha menja strukturu polenskih čestica, i čini ih agresivnijim i lakšim za prodiranje u disajne puteve. Istovremeno, zbog tzv. higijenske hipoteze, deca danas imaju manji kontakt sa mikroorganizmima u ranom uzrastu, što utiče na razvoj imunog sistema i povećava sklonost ka alergijama.
Tu su i klimatske promene - toplije zime i duža proleća dovode do toga da biljke cvetaju ranije i duže, pa je organizam izložen polenu kroz znatno duži vremenski period nego ranije.
Koji su simptomi alergije na polen?
Simptomi se najčešće javljaju brzo nakon izlaganja alergenu i često imaju karakterističan obrazac, te veoma lako može da se razlikuje alergija od prehlade.
Nazalni simptomi
Jedan od prvih znakova je curenje providnog, vodenastog sekreta iz nosa. Uz to se javlja zapušenost i učestalo kijanje, često u serijama. Za razliku od prehlade, sekret je obično bistar, a temperatura izostaje. U ovim situacijama pomažu preparati koji stvaraju zaštitni sloj na sluznici nosa, smanjuju kontakt sa alergenima i ublažavaju upalni odgovor.
Očni simptomi
Oči su često podjednako pogođene kao i nos. Svrab, crvenilo i suzenje mogu biti vrlo izraženi, a kod nekih osoba dolazi i do otoka kapaka i osećaja pečenja. Ovi simptomi mogu značajno da ometaju svakodnevne aktivnosti, posebno rad na računaru ili boravak napolju. Lokalna terapija u vidu kapi može da ublaži tegobe i da smanji upalu.
Ostali simptomi
Alergija na polen ne mora se zadržati samo na disajnim putevima. Često se javljaju:
- svrab nepca i grla
- iritacija ušnog kanala
- osećaj zamora
- glavobolja i smanjena koncentracija
Ovi simptomi ukazuju na to da alergijska reakcija uključuje ceo organizam, a ne samo lokalne regije.
Koliko traje alergija na polen?
Jedno od najčešćih pitanja je upravo – koliko dugo traje alergija?
Odgovor zavisi od vrste polena na koji je osoba osetljiva.
Sezona može da traje:
- od ranog proleća (drveće)
- preko kasnog proleća i leta (trave)
- pa sve do jeseni (korovi, naročito ambrozija)
Kod osoba koje su osetljive na više alergena, simptomi mogu da potraju i nekoliko meseci bez prekida, što značajno utiče na kvalitet života.
Alergija na polen – koje biljke su najčešći uzrok?
Nisu sve biljke problematične. Alergiju izazivaju one koje proizvode lagan polen koji se prenosi vetrom i lako dospeva u disajne puteve.
Najčešći uzroci su podeljeni prema sezoni:
Proleće – drveće
Tokom proleća posebnu muku zadaju: breza, leska i jova. U ovom periodu simptomi često počinju naglo, naročito kod osoba koje su osetljive na polen drveća.
Kasno proleće i leto – trave
Ovo je period kada se javlja tzv. alergija na polen trave, koja je jedna od najrasprostranjenijih. Livadske trave i žitarice oslobađaju velike količine polena koji se lako širi vazduhom.
Leto i jesen – korovi
Najpoznatiji predstavnik je ambrozija, ali i pelin i druge korovske biljke mogu da izazovu jake reakcije. Ovo je tipična alergija na polen korova, koja kod mnogih ljudi daje najizraženije simptome.
Alergija na polen kod dece
Kod dece se alergija vrlo često meša sa običnom prehladom, što može da odloži pravu dijagnozu.
Stoga, roditelji treba da obrate pažnju ako dete ima:
- dugotrajno kijanje bez temperature
- svrab očiju i nosa
- simptome koji se javljaju u isto vreme svake godine
Za razliku od virusnih infekcija, alergijski simptomi ne prolaze spontano nakon nekoliko dana i često se vraćaju iz sezone u sezonu.
Dakle, rana dijagnostika je važna jer nelečena alergija može da poveća rizik od razvoja astme u kasnijem uzrastu.
Koji je najbolji lek za alergiju na polen?
Iako se često traži “najbolji lek”, važno je razumeti da terapija zavisi od individualne reakcije organizma.
Kada je u pitanju alergija na polen, najčešće se koriste:
- antihistaminici
- intranazalni kortikosteroidi
- kapi za oči
- preparati koji stvaraju mehaničku barijeru
Kortikosteroidni preparati mogu značajno da ublaže simptome, ali ne deluju na uzrok alergije. Zato njihova upotreba treba da bude kontrolisana i u skladu sa preporukom lekara.
Kako sprečiti i ublažiti alergiju na polen?
Iako alergiju nije uvek moguće potpuno eliminisati, njeni simptomi mogu se značajno ublažiti pravilnim navikama.
Važno je:
- izbegavati boravak napolju u periodima visoke koncentracije polena
- nakon povratka kući oprati kosu i promeniti garderobu
- provetravati prostorije uveče, kada je koncentracija polena niža
- koristiti prečišćivače vazduha
- pratiti dnevne izveštaje o koncentraciji polena
Imajte na umu da male promene u svakodnevnim navikama često mogu napraviti veliku razliku.
Da li se alergija na polen može izlečiti?
Za razliku od većine terapija koje ublažavaju simptome, postoji pristup koji deluje na sam uzrok alergije.
Specifična alergijska imunoterapija (desenzitizacija) omogućava organizmu da postepeno razvije toleranciju na alergen. Ova terapija traje duže, ali može da dovede do značajnog smanjenja simptoma, pa čak i njihovog potpunog nestanka.
Kada se javiti lekaru?
Simptomi alergije nisu nešto što treba ignorisati ili stalno “gasiti” lekovima bez jasnog plana. Ako se tegobe ponavljaju, traju dugo ili se pogoršavaju, važno je da uradite alergološko testiranje kako bi se utvrdio tačan uzrok.
Kada se jednom postavi tačna dijagnoza i uvede ciljana terapija, pacijenti najčešće primete smanjenje intenziteta simptoma, imaju bolji kvalitet sna, više energije tokom dana i manju potrebu za stalnim korišćenjem lekova.
Osluškujte svoje telo i signale koje vam šalje. Ono ne opterećuje simptomima bez razloga, već nas upozorava da postoji problem koji treba razumeti i rešiti na pravi način.
Imajte u vidu da alergija ne mora da bude stanje koje se "trpi iz godine u godinu“. Uz pravilan pristup, ona može da postane kontrolisano hronično stanje koje ne narušava kvalitet života.