Vađenje krvi u laboratoriji spada u dijagnostičku proceduru koja se najčešće izvodi u svakoj laboratoriji ili klinici. Bilo da se radi o rutinskim analizama, kontroli hroničnih oboljenja ili specijalizovanim testovima, ova procedura je neophodna kako bi se dobile precizne informacije o zdravstvenom stanju.
Vađenje krvi za pojedine predstavlja samo još jednu rutinsku proceduru, dok za druge strah i nelagodnost. Pacijenti se često pitaju da li se mogu javiti neželjene reakcije tokom vađenja krvi i koliko su one ozbiljne.
Dobra vest je da su ovakve reakcije veoma retke, najčešće blage i prolazne. U pojedinim situacijama se mogu javiti modrice, osećaj slabosti, vrtoglavica ili povremeno hematom, ali sve ovo obično nestaje u roku od nekoliko dana i ne ostavlja nikakve posledice.
U nastavku teksta pročitajte koje sve neželjene reakcije mogu da se jave u toku vađenja krvi, zbog čega nastaju i kako reagovati u tim situacijama.
Modrice nakon vađenja krvi
Iako se nadamo da nijedan pacijent neće imati posledice nakon vađenja krvi, povremeno se dogodi da se na pregibu lakta pojavi modrica. Modrica može da zabrine pacijenta, pogotovo ako se pojavi nakon napuštanja laboratorije ili sledećeg dana. Ali, šta su modrice?
Modrice su posledica krvarenja ispod kože. Na primer, jak udarac koji ne ošteti kožu može da ošteti nežne krvne sudove koji se nalaze odmah ispod.
Oštećeni krvni sudovi tada mogu da propuštaju male količine krvi koja se skuplja oko krvnog suda kao modrica. Vremenom poznata plavoljubicasta boja, predje u zelenu, zatim žutu, i onda bledi i nestate. Ovo može da traje i do tri nedelje, ako je modrica velika.
Zašto nastaje hematom posle vađenja krvi?
U pojedinim situacijama može da dođe do stvaranja hematoma nakon vađenja krvi.
Nakupljanje krvi izvan krvnog suda nastaje kao posledica:
- nedovoljnog pritiska na mesto uboda nakon vađenja igle
- oštećenja zida vene tokom uboda
- povrede sitnih krvnih sudova ispod kože
- tesne odeće koja pritiska ruku i remeti cirkulaciju
Pravilnim pritiskom na mesto uboda i izbegavanjem tesne garderobe može se značajno smanjiti mogućnost pojave hematoma.
Slabost i vrtoglavica nakon vađenja krvi
Pojedini pacijenti mogu osetiti slabost, vrtoglavicu ili čak kratkotrajni gubitak svesti. To se češće javlja kod mlađih osoba, onih koje nisu doručkovale ili imaju izražen strah od igle i krvi.
Iako izgleda zastrujuće, ova reakcija je kratkotrajna i prolazi ubrzo nakon odmora i uzimanja tečnosti.
Pucanje vena prilikom vađenja krvi
Retko se događa da igla probuši zid vene sa obe strane. Tada manja količina krvi može da iscuri i izazove modricu. Iako može da izgleda veoma neprijatno, ova situacija nije opasna i vena se spontano zatvara. Uz to, nakon nekoliko dana modrica potpuno nestaje.
Vađenje krvi tokom menstruacije
Često pitanje koje pacijentkinje postavljaju je da li se može vaditi krv tokom ciklusa?
Odgovor je da se rutinske analize mogu obaviti i u tom periodu. Međutim, pojedini parametri (npr. hemoglobin, gvožđe ili hormoni) mogu da budu drugačiji tokom menstruacije. Kod hormonskih testova vađenje krvi često planira u tačno određenim danima ciklusa.
Zbog toga je najbolje da pacijentkinja unapred obavesti laboratoriju o tome i, po potrebi, odloži analizu koju menstruacija može da poremeti.
Razlika između vađenja krvi iz prsta i vene
Ukoliko se možda bojite igle, verovatno ste se pitali zašto ne možete da vadite krv iz prsta umesto iz vene i da li uopšte postoji neka značajna razlika.
- Vađenje krvi iz vene - je standardni postupak za većinu laboratorijskih analiza. Omogućava dobijanje veće količine krvi i preciznije rezultate.
- Kapilarno vađenje krvi iz prsta – koristi se kod brzih testova (npr. šećer u krvi), kod male dece ili kada nije potrebno mnogo uzorka. Iako je manje invazivno, daje manji broj parametara u poređenju sa venskom krvlju.
Dakle, ma koliko biste želeli da ponekad izbegnete vađenje krvi iz vene, ono je daleko bolje jer daje preciznije rezultate za datu analizu.
Šta možete da uradite posle vađenja krvi?
Ako se pojavi modrica ili bol, preporučuje se da pacijent zadrži pritisak na mestu uboda dok krvarenje potpuno ne prestane.
Prvog dana korisno je staviti hladan oblog kako bi se smanjila nelagodnost. Treba izbegavati podizanje teških predmeta i previše naprezanja ruke. Lagani pokreti, s druge strane, mogu pomoći boljoj cirkulaciji i bržem oporavku.
Iako se pacijenti često pitaju da li se mogu javiti neželjene reakcije tokom vađenja krvi, odgovor je da one postoje, ali su blage i prolazne.
Najčešće se radi o modricama, hematomima, kratkotrajnoj slabosti ili pucanju vena – situacijama koje prolaze same od sebe i ne ugrožavaju zdravlje. Bilo da se radi o kapilarnom vađenju krvi iz prsta ili vađenju krvi iz vene, postupak je bezbedan i rutinski.
Čak i tokom menstruacije, većina analiza se može obaviti, uz napomenu da pojedini rezultati mogu biti drugačije interpretirani.
Važno je znati da laboratorije za vađenje krvi svakodnevno obavljaju ovaj postupak i da se uz stručnost osoblja i pravilnu pripremu pacijenta neprijatnosti lako mogu svesti na minimum.
Zato nema razloga za brigu – vađenje krvi je jednostavan i siguran način da dobijemo važne informacije o svom zdravlju.