Dolazak jeseni i tmurnih kišnih dana, mnogima je asocijacija na toplinu doma, ušuškanost pod ćebe i čitanje omiljene knjige.
Ipak, ne može se reći da je svima ovaj period godine omiljen i prosto žele da ga što pre isprate. Kod određenog broja ljudi dolazak jeseni znači i skup negativnih osećanja. Dolazi do pada energije, tuge i bezvoljnosti koji mogu da traju nedeljama, ili mesecima.
Primetili ste da se vama ili osobi koju poznajete ovo stanje ponavlja iz godine u godinu u isto vreme? Verovatno nije reč samo o osećaju da “ne volite jesen”, nego o ozbiljnijem stanju – sezonskoj depresiji.
U nastavku pročitajte šta je jesenja depresija, koji su simptomi, kako može da se leči i kako da razlikujete anksioznost i depresiju.
Šta je sezonska depresija?
Sezonski afektivni poremećaj (Seasonal Affective Disorder – SAD) je oblik depresivnog poremećaja. Spada u poremećaje raspoloženja, a simptomi se ispoljavaju u isto doba godine, najčešće tokom jeseni i zime, kada su dani kraći i kada ima manje sunčeve svetlosti.
U dijagnostičkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) ne navodi se kao poseban poremećaj, već kao depresija sa sezonskim obrascem. Zanimljivo, iako se često navodi kao “jesenja” ili pak “zimska” depresija, nije isključeno da se pojavi i u drugim periodima godine, ali znatno ređe.
Pitate se kako da je prepoznate? Jedna od glavnih osobina sezonske depresije je da traje najmanje dve nedelje, sa simptomima koji se javljaju tokom najmanje dve uzastopne godine u isto doba. Za razliku od ostatka godine kada dolazi do poboljšanja raspoloženja i povlačenja simptoma.
Smatra da između 1% i 10% populacije ima izražene sezonske depresivne epizode, dok veći broj ljudi oseti blaže promene raspoloženja u jesenjim i zimskim mesecima.
Kada govorimo o ispoljavanju u odnosu na pol, primećeno je da se sezonska deprecija češće javlja kod žena i mlađih odraslih osoba. Uz to, češće je zabeležena u severnijim geografskim krajevima gde su zime duže i tamnije i dani kraći.
Raspoloženje ljudi u jesen
Možda se pitate, kako neko može da se raduje dobu godine kada oblačimo jesenje jakne, obuvamo obuću za kišu i ne izlazimo iz kuće bez kišobrana? Kada smo u mislima i dalje na nekoj plaži, na obali mora i sa nogama u pesku.
Jesen sama po sebi nosi promenu ritma za 180 stepeni. Završili su se dugi letnji dani, vratili smo se obavezama. Uz sve to, sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, a druženje napolju se svelo na minimum.
Normalno je da naše telo i um reaguju na sve ove promene. Dok većina ljudi primeti samo prolaznu melanholiju, kod drugih one prerastaju u ozbiljnije poteškoće koje se ispoljavaju na psihičkom planu i remete svakodnevno funkcionisanje.
Neki od prvih simptoma su teže ustajanje ujutru, smanjena motivacija, pad koncentracije i osećaj da “ništa nema smisla“.
Za nekoga to traje nekoliko dana, dok kod drugih postaje obrazac koji se ponavlja svake jeseni i zime.
Zašto jesen izaziva loše raspoloženje?
Da se ne lažemo, može jesen da ima i dobrih strana. Međutim, glavni uzrok lošeg raspoloženja u ovo doba godine leži u smanjenoj količini prirodne svetlosti. Sunčeva svetlost je regulator našeg unutrašnjeg sata – cirkadijalnog ritma.
Kada je nema dovoljno:
- smanjuje se proizvodnja serotonina – neurotransmitera koji utiče na raspoloženje i motivaciju
- povećava se nivo melatonina – hormona sna, što dovodi do umora i pospanosti
- remeti se cirkadijalni ritam - pa se osećamo iscrpljeno i dezorijentisano.
Kada uzmemo sve ovo u obzir, ne čudi da nam tokom jesenjih dana raspoloženje varira i da se u velikom broju slučajeva pogorša.
Jesenja depresija - uzroci i faktori rizika
Pored nedostatka sunčeve svetlosti, postoje i drugi faktori koji doprinose razvoju sezonske jesenje depresije.
Neki od glavnih su:
- Genetska predispozicija – osobe čiji članovi porodice pate od depresije ili anksioznosti imaju veći rizik
- Pol i starost – češća je kod žena i mlađih odraslih osoba
- Geografski položaj – učestalija u zemljama sa dugim zimama i manje sunčanih sati
- Hormonalni disbalans – poremećaj u lučenju serotonina, dopamina i melatonina
- Deficit D vitamina – niži unos ili manjak sunčeve svetlosti smanjuju nivo vitamina D, koji je povezan sa raspoloženjem i energetskim metabolizmom
- Životne okolnosti – stres, povratak obavezama posle odmora, manjak socijalne podrške
Jesenja depresija – simptomi
Simptomi jesenje depresije slični su onima kod drugih oblika depresije, ali imaju izraženu sezonsku povezanost, tj. javljaju se samo u tačno određeno doba godine i traju ograničeno vreme.
Najizraženiji simptomi jesenje depresije su:
- hronična tuga i osećaj praznine
- umor i iscrpljenost, čak i nakon odmora
- povećana potreba za snom, teškoće sa buđenjem
- gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
- problemi sa koncentracijom i pamćenjem
- socijalno povlačenje i izolacija
- povećan apetit, posebno za ugljenim hidratima i slatkišima
- promene u telesnoj težini
- osećaj beznadežnosti i krivice
Ukoliko imajte samo neki od simptoma, ne mora da znači da je odmah reč o depresiji. Međutim, ako kod sebe, ili drage osobe, prepoznajete nekoliko udruženih simptoma koji traju duže vreme, savetuje se da posetite lekara.
Depresija i pogoršanje u jesen
Kod osoba koje već imaju dijagnozu depresije ili anksioznih poremećaja, jesen može da donese značajno pogoršanje simptoma.
Uz već poljuljano psihičko stanje, kraći dani, tmurno jesenje vreme i sezonska melanholija, mogu dodatno da poremete osobe koje nisu dobro.
Zato nemojte da ignorišete simptome, ukoliko ih primetite, pratite ih I na vreme se obratite stručnjaku, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja i tegoba.
Praznična depresija
Uz sezonsku depresiju, često nailazimo na termin “praznična depresija”. Kao što i smo ime kaže, ona se manifestuje pretežno tokom jeseni i zime, kada je doba slava i obeležavanja raznih praznika. Tokom praznika neki ljudi doživljavaju dodatni stres, usamljenost ili nostalgiju.
Iako mnogi oberučke očekuju praznike i raduju se da provedu lepe momente u krugu porodice, drugi osećaju gubitak, samoću, tugu, prazninu ili pritisak zbog finansija.
Ovaj oblik depresije često se preklapa sa sezonskom depresijom i može dodatno da oteža već poljuljano psihičko stanje.
Anksioznost ili depresija – prepoznajte razliku
Ukoliko ste kod sebe ili drage osobe primetili nekoliko simptoma, napravite korak unazad i pokušajte da prepoznate da li je u pitanju zaista depresija ili se radi o anksioznosti.
I anksioznost i depresija mogu da se jave tokom jeseni, a često se i prepliću, uz nekoliko razlika:
- Anksioznost je obeležena stalnim brigama, napetošću, ubrzanim pulsom i osećajem nemira.
- Depresija se manifestuje tugom, usporenošću, gubitkom energije i volje.
Razlikovanje ovih stanja važno je zbog terapije, ali dobra vest je da se često tretiraju sličnim metodama i da poboljšanje u jednom stanju donosi olakšanje i u drugom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza sezonske depresije postavlja se na osnovu razgovora sa stručnjakom i praćenja simptoma tokom vremena.
Da bi se potvrdio sezonski obrazac, neophodno je da simptomi traju najmanje dve nedelje, da se javljaju u isto doba godine tokom više sezona, i da se povlače kada prođe period manjka svetla.
Pre postavljanja dijagnoze, važno je isključiti druge uzroke depresivnih simptoma, kao što su poremećaji štitaste žlezde, anemija ili hronična oboljenja.
Kako lečiti jesenju depresiju?
Lečenje zavisi od težine simptoma, a najčešće uključuje kombinaciju metoda:
- Psihoterapija – posebno kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže da se negativni obrasci mišljenja zamene realnijim i zdravijim.
- Svetlosna terapija (fototerapija) – izlaganje specijalnim lampama koje imitiraju sunčevu svetlost (10.000 luksa oko 30 minuta dnevno).
- Farmakoterapija – antidepresivi (najčešće SSRI). Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina su lekovi koji se primenjuju kod umerenih i težih oblika, isključivo uz nadzor psihijatra. Oni blokiraju ponovni unos serotonina u neuron koji ga je otpustio, pa može "produženo" da deluje.
- Vitamin D i suplementi – mogu biti korisni kod osoba sa deficitom vitamina D, ali nikako nisu zamena za terapiju.
- Fizička aktivnost – vežbanje, posebno na otvorenom, dokazano podiže nivo serotonina i endorfina.
- Zdrava ishrana – namirnice bogate triptofanom (ćuretina, riba, jaja, semenke), omega-3 masnim kiselinama (losos, sardina, orašasti plodovi) i složenim ugljenim hidratima mogu doprineti boljem raspoloženju.
Osim stručne terapije, postoje i male promene koje mogu da pomognu.
Ustanite ranije i iskoristite jutarnje sunce, provodite što više vremena napolju, čak i kada je oblačno. Uz to, pokušajte da održavate redovan ritam spavanja. Planirajte aktivnosti koje vas raduju (čitanje, hobi, druženje), jedite tople i hranljive obroke, izbegavajte previše šećera i alkohola.
I kao najbitnije - Ne izolujte se. Razgovor i podrška bliskih osoba značajno pomažu.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Ako simptomi traju duže od dve nedelje, ako značajno remete svakodnevni život ili ako se javljaju misli o samopovređivanju, neophodno je potražiti stručnu pomoć.
Pravovremena dijagnostika i terapija značajno povećavaju šanse za oporavak i bolji kvalitet života.
Jesenja depresija nije znak slabosti, već prirodna reakcija organizma na manjak svetla i promene ritma života. Ipak, to je stanje koje može ozbiljno da naruši kvalitet života, pa je važno prepoznati ga na vreme i potražiti pomoć.
Ukoliko prepoznajete simptome jesenje depresije kod sebe ili bližnjih, obratite se našem timu psihijatara i psihologa. U našoj poliklinici nudimo stručnu dijagnostiku, psihoterapiju, savetovanje, i po potrebi, farmakološko lečenje.
Zakažite pregled telefonom, mejlom ili putem online forme i dozvolite sebi da tokom jesen imate više energije i mira.