Lipidni status, holesterol i trigliceridi su najređe reči koje čujemo tokom zimskih dana. Zimske mesece obično karakteriše smanenjeno kretanje ljudi, a obroci koji su kaloričniji i obilniji su povećani zbog nadolazećih praznika. Ukoliko znate da imate izmenjen lipidni status, tokom ovog vremenskog perioda potrebno je biti na oprezu kako sa ishranom tako i sa fizičkim aktivnostima.
Lipidni status je skup laboratorijskih analiza kojom se meri koncentracija specifičnih molekula masti zvanih lipidi u krvi. Takođe je poznat po nazivu lipidogram ili panel lipida.
Lipidnim statusom se meri koncentracija više supstanci u krvi, uključujući nekoliko vrsta holesterola, triglicerida, LDL holesterola (lošeg holesterola), HDL holesterola (dobrog holesterola), faktor ateroskleroze (LDL/ HDL), faktor rizika (holesterol / HDL).
Najvažnija mast odnosno lipid jeste holesterol koji ima više uloga u našem organizmu:
- Predstavlja izvor energije;
- Ulazi u sastav ćelijskih membrana i tako učestvuje u izgradnji ćelija;
- Učestvuje u stvaranju polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde;
- Polazno je jedinjenje za stvaranje vitamina D i drugih jedinjenja značajnih za organizam.
Međutim, povišene vrednosti holesterola su štetne, jer se tada holesterol taloži u zidovima krvnih sudova srca i mozga i dovodi do suženja krvnih sudova ili tzv. ateroskleroze.
Povišen je kod ishrane bogate mastima, u početnoj fazi hepatitisa, žutici, lipidnoj nefrozi, diabetesu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti. Takođe neki lekovi mogu da poviše nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.
Snižene vrednosti lipidnog statusa se javljaj uobično kod hiperfunkcije tiroideje, kod bolesti i teških oštećenja jetre (ciroza i teški hronični hepatitis). Smanjen holesterol se može javiti i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.
LDL holesterol ili „loš” holesterol
Lipoprotein male gustine (LDL) smatra se „lošim” holesterolom. Kada je LDL holesterol previsok, on se može spojiti sa drugim supstancama da bi stvorio gustu, tvrdu naslagu na unutrašnjoj strani arterija što ih može učinit manje fleksibilnim. Ponekad se te naslage mogu iznenada razbiti i stvoriti krvni ugrušak, koji blokira jednu od suženih arterija. To može biti uzrok mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.
HDL holesterol ili „dobar” holesterol
HDL holesterol smatra se „dobrim” holesterolom, jer normalan nivo HDL-a može sprečiti nastanak srčanog ili moždanog udara.
HDL holesterol udaljava LDL holesterol od arterija i vraća ga u jetru, gde se LDL razgrađuje i uklanja iz tela. Ovo pomaže u sprečavanju stvaranja holesterola u arterijama.
Trigliceridi, druga vrsta lipida
Trigliceridi su takođe vrsta lipida i razlikuju se od holesterola. Dok telo koristi holesterol za izgradnju ćelija i određenih hormona, trigliceridi služe telu kao izvor energije. Кada u telo unesete više kalorija, nego što može trenutno da iskoristi, te kalorije se pretvaraju u trigliceride, koji se skladište u masnim ćelijama.
KO MOŽE IMATI POVIŠEN NIVO HOLESTEROLA?
Muškarci, uglavnom, imaju veći nivo holesterola u odnosu na žene. Nivo holesterola kod muškaraca se cesto povećava sa starenjem. Međutim, žene nisu imune na visok holesterol, jer se holesterol kod žena često povećava u periodu menopauze.
Nivo holesterola varira u zavisnosti od starosti, težine i pola. Telo osobe vremenom teži da proizvodi više holesterola, što znači da bi odrasle osobe trebalo redovno da kontrolišu nivo holesterola, otprilike godišnje jednom.
Deca uglavnom nemaju visok holesterol i njima bi trebalo proveriti holesterol jednom ili dva puta pre nego što napune 18 godina.
KAKO SMANJITI NIVO HOLESTEROLA?
Ako imate povišen holesterol, lekar će vas posavetovati da promenite način života kako biste smanjili holesterol. Na primer, može vam preporučiti da se zdravije hranite, da formirate navike vežbanja ili da prestanete da konzumirate cigarete, ukoliko ste pušač. Lekar vam takođe može prepisati lekove ili druge tretmane, koji pomažu u snižavanju nivoa holesterola.
KAKO SE PRIPREMITI ZA ANALIZU LIPIDNOG STATUSA?
- Ne uzimati hranu 12h pre vađenja krvi,
- 24h pre vađenja krvi ne izlagati se intenzivnom fizičkom naporu.
- Analize krvi za lipidni status budu gotove istog dana od dana vađenja krvi.
U našoj laboratoriji krv uzorkujemo svaki radni dan od 7 do 19h, kao i subotom od 7 do 12h, a zakazivanje pre vađenja krvi nije potrebno. Takođe nudimo mogućnost i slanje rezultata na mail.