Mnogi prvi put čuju da imaju povišen krvni pritisak potpuno neočekivano - na sistematskom pregledu, prilikom vađenja krvi ili rutinske kontrole. Česta reakcija je iznenađenje, pa čak i neverica, uz dobro poznatu rečenicu - Ali ja se osećam dobro. Zvuči poznato?
Upravo tu leži najveći problem hipertenzije. Ona često ne boli, ne remeti svakodnevno funkcionisanje i ne šalje jasne signale upozorenja, ali u tišini može dugoročno da ugrozi zdravlje.
Zbog toga se povišeni krvni pritisak smatra jednim od najvažnijih faktora rizika za ozbiljna kardiovaskularna oboljenja i zahteva pažnju čak i onda kada nema simptoma.
U nastavku pročitajte sve detalje i odgovore na pitanja kada je u pitanju povišeni krvni pritisak, koji su simptomi, uzroci, zašto je opasan i kako može da se leči.
Šta je krvni pritisak i šta znači povišeni krvni pritisak?
Povišeni krvni pritisak, poznat kao hipertenzija, predstavlja stanje u kojem krv dugoročno vrši veći pritisak na zidove krvnih sudova nego što je bezbedno za organizam.
Možemo reći da krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove krvnih sudova dok cirkuliše kroz telo. Kada je taj pritisak konstantno viši od normalnih vrednosti, govorimo o povišenom krvnom pritisku ili hipertenziji.
Iako često ne izaziva jasne simptome, hipertenzija vremenom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Šta znače gornji i donji krvni pritisak?
Krvni pritisak se izražava kroz dve vrednosti.
- Sistolni (gornji) pritisak – koji pokazuje pritisak u trenutku kada se srce steže i izbacuje krv
- Dijastolni (donji) pritisak - koji meri pritisak u fazi opuštanja srca između dva otkucaja
Normalne vrednosti gornjeg i donjeg pritiska su 120/80 mmHg, a problem nastaje kada su ove vrednosti često, ili stalno iznad normalnog opsega.
U toj situaciji krvni sudovi trpe povećano opterećenje, gube elastičnost, a srce mora da radi jače kako bi obezbedilo normalan protok krvi. I iako se te promene ne osećaju odmah, one se vremenom nagomilavaju i povećavaju rizik od raznih komplikacija sa zdravljem, pa sve do potencijalnog srčanog ili moždanog udara.
Koji su uzroci povišenog krvnog pritiska?
U najvećem broju slučajeva povišeni krvni pritisak nema jedan jasan uzrok, već nastaje kao posledica kombinacije više faktora. Uz to, najčešće se razvija postepeno, tokom godina, bez naglog pogoršanja.
Među najčešćim uzrocima hipertenzije su:
- genetska predispozicija
- prekomeran unos soli
- gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti
- dugotrajan stres
- pušenje i konzumacija alkohola
U kliničkoj praksi i radu sa pacijentima, tim naših stručnih kardiologa primetio je da osobe koje godinama žive ubrzanim tempom, uz malo odmora i neredovnu ishranu, razviju povišen krvni pritisak i pre pojave prvih tegoba. Uz sve to, hipertenzija se sve češće dijagnostifikuje i kod mlađih osoba.
Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska?
Hipertenzija često nema simptome, naročito u ranim fazama. Kada se simptomi jave, oni su najčešće blagi i nespecifični, poput:
- glavobolje
- vrtoglavice
- zamaranja
- lupanja srca
- osećaja pritiska u glavi
Zbog toga se povišeni krvni pritisak vrlo često otkrije tek kada se urade merenja ili dodatne analize.
Povišen krvni pritisak u trudnoći i kod dojilja
Povišen krvni pritisak u trudnoći zahteva posebnu pažnju i redovno praćenje.
Može da se javi kao gestacijska hipertenzija ili kao deo ozbiljnijih stanja, poput preeklampsije, zbog čega je važno da trudnice sa povišenim pritiskom budu pod stalnim nadzorom lekara.
Kada su u pitanju dojilje, kod njih se u slučaju povišenog krvnog pritiska terapija bira pažljivo, kako bi bila bezbedna i za majku i za dete, uz individualni pristup i redovne kontrole.
Bilo da je u pitanju trudnoća ili period dojenja, u slučaju povišenog krvnog pritiska pre bilo koje terapije, obavezno se posavetujte sa svojim doktorom.
Analize i dijagnostika povišenog krvnog pritiska
Dijagnoza povišenog krvnog pritiska se ne postavlja na osnovu jednog merenja. Ona se
najčešće sprovodi kroz ponovljena merenja bez aktivnosti, Holter krvnog pritiska, kao i laboratorijske analize i osnovne kardiološke preglede.
Cilj dijagnostike nije samo potvrda hipertenzije, već i procena njenog uticaja na ceo organizam.
Dijagnoza hipertenzije najčešće uključuje nekoliko stvari koje će kardiolog da preporuči, a to su:
- ponovljena merenja krvnog pritiska u miru
- 24-časovni Holter krvnog pritiska
- laboratorijske analize
- EKG i, po potrebi, ultrazvuk srca
Dakle glavni cilj je, ne samo da se potvrdi povišen krvni pritisak, nego da se sagleda stanje celog tela i proceni kako povišeni pritisak utiče na telo i funkcionisanje tokom dana.
Koliko je opasan visok krvni pritisak?
Visok krvni pritisak je opasan jer dugoročno i neprimetno oštećuje krvne sudove i vitalne organe, čak i kada nema simptoma.
Kada neko ima visok krvni pritisak, dešava se situacija u telu kada produženo opterećenje arterija dovodi do njihove postepene rigidnosti, povećava rad srca i ubrzava razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Hipertenzija, ukoliko se ne leči, značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara, srčane slabosti i hroničnih oštećenja bubrega.
Čak i umereno povišene vrednosti, ako traju godinama, mogu da imaju ozbiljne posledice, zbog čega se rana dijagnostika smatra ključnim korakom u očuvanju zdravlja.
U praksi se često dešava da osobe sa "umereno povišenim“ pritiskom godinama ne uzimaju terapiju jer nemaju tegobe, a da se prve posledice ispolje tek kroz ozbiljnije zdravstvene probleme. Upravo zato je rana dijagnostika od ključnog značaja.
Za razliku od akutnih stanja koja izazivaju naglu bol ili nelagodnost, hipertenzija deluje sporo, ali sistematski, zbog čega se posledice često otkrivaju tek kada su već nastale ozbiljne komplikacije.
Kako visok krvni pritisak oštećuje organizam?
Kada je pritisak u krvnim sudovima stalno povišen, zidovi arterija gube elastičnost, postaju krući i skloniji oštećenju. To otežava normalan protok krvi i povećava opterećenje srca, koje mora da radi jače kako bi obezbedilo dotok kiseonika i hranljivih materija do organa.
Vremenom, ovaj mehanizam dovodi do:
- zadebljanja srčanog mišića
- ubrzanog razvoja ateroskleroze (progresivne bolesti arterija gde se masne naslage nakupljaju na zidovima krvnih sudova)
- smanjenog dotoka krvi do mozga, bubrega i srca
Što se hipertenzija ranije otkrije i adekvatno kontroliše, to je rizik od komplikacija manji.
Imajte na umu da, čak i snižavanje krvnog pritiska za nekoliko mmHg može značajno da smanjiverovatnoću ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
U praksi, najbolji rezultati se postižu kada se:
- terapija započne na vreme
- redovno prati efekat lečenja
- kombinuju lekovi i promene životnih navika
Kako smanjiti povišen krvni pritisak?
Kada se prvi put suočimo sa povišenim krvnim pritiskom, često imamo utisak da se od nas očekuju velike i nagle promene. U praksi, međutim, krvni pritisak se najčešće uspešno reguliše postepeno, kombinacijom manjih, ali doslednih koraka u svakodnevnim navikama.
Jedna od prvih i najvažnijih promena odnosi se na unos soli. Previše soli u ishrani dovodi do zadržavanja tečnosti i dodatnog opterećenja krvnih sudova. Potrebno je smanjiti unos industrijski prerađene hrane i, uz to, praktikovati češće kuvanje kod kuće. Već i ovaj prvi korak nakon nekoliko nedelja može da da primetne rezultate.
Uz to, i ishrana sama po sebi ima ogromnu ulogu. Obroci bogati povrćem, voćem, integralnim žitaricama, ribom i nemasnim proteinima pomažu telu da lakše održi stabilan pritisak. Način ishrane sličan mediteranskoj dijeti pokazao se posebno korisnim, jer obezbeđuje dovoljno kalijuma, magnezijuma i vlakana, tj- nutrijenata koji podržavaju zdravlje krvnih sudova.
Ne zaboravite i na fizičku aktivnost. Brza šetnja, lagana vožnja bicikla ili plivanje, čak i po pola sata dnevno, mogu značajno da pomognu kod snižavanja krvnog pritiska, a ujedno ćete se osetiti bolje u svom telu.
Faktor koji je takođe važan, ali ga često zanemarujemo, je stres. Dugotrajna napetost i manjak sna mogu da drže pritisak stalno blago povišenim. Male promene, poput svesnog disanja, kratkih pauza tokom dana ili kvalitetnijeg sna, mogu da imaju veći efekat nego što se na prvi pogled čini. Savetuje se i prestanak pušenja i konzumacije alkoholnih pića.
Ako, uprkos svim ovim merama, krvni pritisak ostaje visok, vaš lekar će propisati terapiju kako biste na pravi način zaštili ogranizam od dugoročnih komplikacija. Lekovi se tada uzimaju redovno i uz praćenje, kao deo celokupne brige o zdravlju.
Najvažnije je da znate da se krvni pritisak ne reguliše preko noći, ali se doslednim, realnim promenama može držati pod kontrolom. Uz jednostavne izmene u životnim navikama značajno ćete smanjiti rizik za srce i krvne sudove.
Brinite o svom zdravlju i ne odlažite posete lekaru. Redovni preventivni pregledi i pravovremeno lečenje ključni su za smanjenje rizika od visokog krvnog pritiska i dugoročno očuvanje zdravlja celog tela.