Ujed krpelja - kompletan vodič za decu i odrasle

Boravak u prirodi, šetnja parkom ili igra u dvorištu donose brojne koristi za zdravlje, ali sa dolaskom toplijih meseci povećava se i mogućnost susreta sa krpeljima.

Iako većina ujeda krpelja ne dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, važno je da znate kako pravilno da reagujete i što je najvažnije - kako prepoznati prve znake moguće infekcije i kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć.

U ovom vodiču saznaćete kako izgleda ujed krpelja, kako ga bezbedno ukloniti, koji simptomi zahtevaju dodatnu pažnju, kada se preporučuje lečenje i kako smanjiti rizik od komplikacija.

Šta je ujed krpelja i zašto može biti opasan?

Krpelji su sitni zglavkari koji se hrane krvlju ljudi i životinja. Najčešće se nalaze u šumama, parkovima, livadama, visokoj travi i žbunju, a najaktivniji su od proleća do kasne jeseni.

Nakon što dospe na kožu, krpelj se pričvršćuje posebnim usnim aparatom i počinje da se hrani krvlju. Sam ujed je uglavnom bezbolan jer pljuvačka krpelja sadrži supstance koje ublažavaju bol i sprečavaju zgrušavanje krvi.

Zbog toga mnogi ljudi krpelja primete tek nekoliko sati ili dana kasnije. Važno je naglasiti da nije svaki krpelj zaražen, niti svaki ujed dovodi do razvoja bolesti. Ipak, pojedine vrste mogu preneti uzročnike infekcija, među kojima je u Srbiji najpoznatija Lajmska bolest, izazvana bakterijom Borrelia burgdorferi sensu lato.

Rizik od prenosa bakterije nije isti u svakom slučaju i zavisi od više faktora, uključujući vrstu krpelja i vreme koje je proveo pričvršćen za kožu. Zato je važno da se krpelj ukloni što pre i na pravilan način, kao i da se mesto ujeda prati tokom narednih dana i nedelja.

Kako izgleda ujed krpelja i gde se najčešće pričvršćuju?

Ujed krpelja često prođe neprimećeno jer je u većini slučajeva bezbolan. Neposredno nakon ujeda može da se javi mala crvena tačkica ili blago crvenilo oko mesta gde je krpelj bio pričvršćen. Ovakva lokalna reakcija predstavlja normalan odgovor kože i obično nestaje u roku od nekoliko dana.

Ukoliko je krpelj i dalje prisutan, najčešće se vidi kao mala tamna ili braon tačkica koja je pričvršćena za kožu. Nakon nekoliko dana hranjenja, njegovo telo može postati znatno veće jer se puni krvlju.

Najčešća mesta na kojima se krpelji pričvršćuju su:

• pregibi kolena i laktova
• prepone
• pazušne jame
• vrat
• iza ušiju
• vlasište, posebno kod dece
• područje oko struka

.

Kako pravilno izvaditi krpelja?

Krpelja treba ukloniti što je pre moguće nakon što ga primetite. Pravovremeno uklanjanje može da smanji rizik od prenosa pojedinih uzročnika bolesti, uključujući bakteriju Borrelia burgdorferi, koja izaziva Lajmsku bolest.

Najbezbednije je da krpelja ukloni zdravstveni radnik, posebno ako se nalazi na teško dostupnom mestu ili niste sigurni kako da to uradite. Ukoliko to nije moguće, krpelja možete pažljivo da uklonite i kod kuće.

Koraci za pravilno vađenje krpelja

1. Operite ruke i pripremite pincetu sa tankim vrhovima. 
2. Uhvatite krpelja što bliže površini kože, odnosno za deo kojim je pričvršćen.
3. Povucite ga polako, ravnomerno i pravo nagore, bez naglih pokreta i uvrtanja.
4. Nakon uklanjanja, mesto ujeda operite vodom i sapunom, a zatim dezinfikujte blagim antiseptikom. 
5. Operite ruke nakon završetka postupka. 

Ako deo usnog aparata ostane u koži, nemojte pokušavati da ga nasilno vadite iglom ili drugim predmetima. U većini slučajeva organizam ga vremenom spontano eliminiše, ali ako se jave bol, otok, gnoj ili znaci infekcije, potrebno je da se javite lekaru.

Šta nikako ne treba raditi kada se vadi krpelj?

Postoje brojni saveti koji se i dalje mogu pronaći na internetu ili čuti u svakodnevnom životu, ali mnogi od njih nisu preporučljivi.

Ne pokušavajte da krpelja uklonite tako što ćete ga:

• mazati uljem, vazelinom ili mašću
• prelivati alkoholom, benzinom ili acetonom pre vađenja
• spaljivati šibicom ili upaljačem
• pritiskati ili gnječiti prstima
• naglo čupati ili okretati u pokušaju da ga "odvrnete". 

Ovakvi postupci mogu da dovedu do toga da krpelj izbaci sadržaj svog digestivnog trakta ili pljuvačku u ranu, čime se potencijalno povećava rizik od prenosa uzročnika bolesti.

Kada se javiti lekaru nakon ujeda krpelja?
 

U većini slučajeva ujed krpelja ne zahteva hitan odlazak kod lekara. Ako je krpelj pravilno uklonjen, a na mestu ujeda nema značajnih promena niti se javljaju drugi simptomi, dovoljno je da pratite stanje kože i opšte zdravstveno stanje tokom narednih nekoliko nedelja.

Ipak, postoje situacije u kojima je neophodno potražiti lekarski savet.

Javite se lekaru ako:

• niste uspeli da uklonite krpelja ili je deo ostao u koži
• crvenilo se postepeno širi ili poprima oblik prstena (eritema migrans)
• javite povišenu telesnu temperaturu, zimicu ili malaksalost u danima ili nedeljama nakon ujeda
• osetite glavobolju, ukočen vrat, bolove u mišićima ili zglobovima
• mesto ujeda postane izrazito bolno, otečeno ili se pojavi gnojni sadržaj
• primetite otok limfnih čvorova ili druge neuobičajene simptome
• se ujed dogodio kod trudnice, male dece ili osobe sa oslabljenim imunitetom

Da li je potreban antibiotik nakon ujeda krpelja?
 

Jedno od najčešćih pitanja nakon ujeda krpelja jeste da li treba odmah započeti antibiotsku terapiju kako bi se sprečila Lajmska bolest. Odgovor je ne – antibiotik nije potreban nakon svakog ujeda krpelja.
 

U većini slučajeva dovoljno je pravilno da se krpelj pravilno ukloni kao i da se  i prati mesto ujeda tokom narednih nekoliko nedelja. Preventivno uzimanje antibiotika bez procene lekara nije preporučljivo, jer većina ujeda ne dovodi do razvoja infekcije, a nepotrebna primena antibiotika može da doprinese razvoju antimikrobne rezistencije i da poveća rizik od neželjenih efekata.

Kada se antibiotik koristi kao terapija kod ujeda krpelja?
 

Antibiotici se primenjuju kada postoji potvrđena ili osnovano sumnjiva bakterijska infekcija, na primer kod pojave eritema migrans, karakterističnog ranog znaka Lajmske bolesti, ili kada postoje drugi klinički i laboratorijski pokazatelji koji ukazuju na infekciju.

Vrsta antibiotika, doza i trajanje terapije zavise od stadijuma bolesti, uzrasta pacijenta, trudnoće, eventualnih pridruženih bolesti i drugih individualnih faktora, zbog čega terapiju uvek propisuje lekar.

Važno: Nemojte uzimati antibiotike na svoju ruku niti koristiti antibiotike koji su preostali od prethodnih terapija. Nepravilna ili nepotrebna primena može otežati kasnije lečenje i doprineti razvoju rezistencije bakterija na antibiotike.

U lečenju Lajmske bolesti najčešće se koriste antibiotici poput doksiciklina, amoksicilina ili cefuroksima, ali izbor terapije zavisi od kliničke slike i individualnih karakteristika pacijenta.

Analiza krvi nakon ujeda krpelja – kada se radi i šta pokazuje?
 

Mnogi ljudi žele da odmah nakon ujeda krpelja urade analizu krvi kako bi proverili da li su zaraženi. Međutim, laboratorijsko testiranje neposredno nakon ujeda uglavnom nema dijagnostičku vrednost, jer organizmu treba određeno vreme da razvije imunski odgovor.

Kod Lajmske bolesti, antitela na bakteriju Borrelia burgdorferi ne pojavljuju se odmah nakon infekcije. Zbog toga prerano testiranje može da da lažno negativan rezultat, čak i ako je do infekcije došlo.

Laboratorijsku dijagnostiku može da preporuči lekar ukoliko postoje simptomi koji ukazuju na Lajmsku bolest ili neku drugu infekciju koju prenose krpelji.

Lajmska bolest – simptomi i moguće posledice ujeda krpelja
 

Lajmska bolest je najčešća bolest koju prenose krpelji u Evropi, uključujući i Srbiju. Izaziva je bakterija Borrelia burgdorferi sensu lato, kompleks genetski povezanih bakterija iz grupe spiroheta, a infekcija nastaje kada zaraženi krpelj prenese bakteriju tokom hranjenja.

Važno je naglasiti da ne dovodi svaki ujed krpelja do Lajmske bolesti, niti je svaki krpelj zaražen. Međutim, ukoliko se infekcija razvije, rano prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje značajno smanjuju rizik od komplikacija.

Prvi simptomi Lajmske bolesti
 

Kod mnogih osoba prvi znak infekcije javlja se 3 do 30 dana nakon ujeda, i to u vidu eriteme migrans – crvenila koje se postepeno širi oko mesta ujeda.

Ova promena nije prisutna kod svih obolelih, ali kada se pojavi smatra se karakterističnim znakom rane Lajmske bolesti.

Pored promena na koži mogu se javiti i:

• povišena telesna temperatura
• umor i malaksalost
• glavobolja
• bolovi u mišićima i zglobovima
• uvećani limfni čvorovi. 

Ovi simptomi podsećaju na virusnu infekciju, zbog čega ih mnogi u početku ne povezuju sa ujedom krpelja.

Šta se dešava ako se Lajmska bolest ne leči?
 

Ukoliko se infekcija ne prepozna i ne leči na vreme, bakterija se može proširiti na druge organe i tkiva. Tada se, nedeljama ili mesecima nakon ujeda, mogu javiti ozbiljnije tegobe, poput:

• bolova i otoka jednog ili više zglobova (Lajmski artritis)
• neuroloških simptoma, uključujući utrnulost, trnjenje ili slabost mišića
• zapaljenja moždanih ovojnica (meningitis)
• paralize facijalnog živca
• poremećaja srčanog ritma (Lajmski karditis), koji su ređi, ali mogu zahtevati hitno lečenje. 

Simptomi Lajmske bolesti uglavnom su slični kod dece i odraslih. Međutim, kod dece se češće uočava povišena temperatura, razdražljivost, umor i odbijanje igre ili fizičke aktivnosti, dok starija deca mogu da se žale na glavobolju, bolove u mišićima ili zglobovima.

Bez obzira na uzrast, pojava karakterističnog crvenila koje se širi ili simptoma nalik gripu nakon ujeda krpelja razlog su za pregled lekara.

 

Ujed krpelja kod dece i trudnica – da li postoje posebne preporuke?

Principi postupanja nakon ujeda krpelja isti su kod dece i odraslih – važno je krpelja ukloniti što pre, pratiti mesto ujeda i obratiti pažnju na eventualnu pojavu simptoma. Ipak, kod dece i trudnica preporučuje se nešto veći oprez i niži prag za konsultaciju sa lekarom.
 

Ujed krpelja kod dece
 

Deca više vremena provode u travi, parkovima i šumi, zbog čega su češće izložena ujedu krpelja. Osim toga, krpelji se kod dece često pričvrste na vlasište, iza ušiju ili na vratu, pa ih nije uvek lako uočiti.

Nakon boravka u prirodi preporučuje se detaljan pregled kože i kose, naročito pregiba, pazuha, prepona i područja iza ušiju.

Ukoliko se nakon ujeda pojave temperatura, karakteristično crvenilo koje se širi, glavobolja, bolovi u mišićima ili dete postane neuobičajeno malaksalo, potrebno je javiti se pedijatru.

Ujed krpelja u trudnoći
 

Sam ujed krpelja tokom trudnoće nije razlog za paniku. Većina trudnica nakon ujeda neće razviti nikakvu infekciju niti će doći do komplikacija.

Ipak, zbog specifičnosti trudnoće preporučuje se da trudnica obavesti svog izabranog lekara ili ginekologa, naročito ako nije sigurna koliko je dugo krpelj bio pričvršćen ili ako se kasnije pojave simptomi koji mogu ukazivati na Lajmsku bolest.

Ako lekar proceni da je potrebno lečenje, odabraće terapiju koja je bezbedna za trudnoću. Važna napomena lekara je da trudnice ne bi trebalo samostalno da započinju antibiotsku terapiju nakon ujeda krpelja. O izboru i potrebi za lečenjem uvek odlučuje stručno lice.
 

MKB šifra za ujed krpelja
 

U medicinskoj dokumentaciji i zdravstvenim ustanovama bolesti i povrede evidentiraju se prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10).
 

Kada je u pitanju sam ujed krpelja, najčešće se koristi šifra:

• W57 – Ujed ili ubod neotrovnih insekata i drugih neotrovnih zglavkara.

Ukoliko se nakon ujeda razvije Lajmska bolest, koristi se druga dijagnoza:

• A69.2 – Lajmska bolest.
   

Važno je imati u vidu da MKB šifra ne predstavlja potvrdu infekcije, već administrativnu oznaku dijagnoze ili razloga za pregled.
 

Kako sprečiti ujed krpelja?
 

Iako nije moguće u potpunosti izbeći kontakt sa krpeljima, nekoliko jednostavnih mera može značajno da smanji rizik od ujeda.
 

Preporučuje se da:

• nosite odeću dugih rukava i nogavica tokom boravka u prirodi
• koristite repelente prema uputstvu proizvođača
• hodate obeleženim stazama i izbegavate visoku travu i gusto rastinje kada je to moguće
• nakon povratka iz prirode pregledate celo telo, uključujući pregibe kože, vlasište i područje iza ušiju
• pregledate decu i kućne ljubimce nakon boravka napolju
• operete odeću i istuširate se po povratku iz prirode, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti pre nego što se pričvrste za kožu 

Redovni pregled kože nakon boravka u prirodi jedan je od najefikasnijih načina za rano otkrivanje i pravovremeno uklanjanje krpelja.

Ujed krpelja najčešće ne predstavlja ozbiljan zdravstveni problem, ali ga ne treba zanemariti. Pravilno i pravovremeno uklanjanje krpelja, praćenje mesta ujeda i obraćanje pažnje na eventualne simptome ključni su za rano prepoznavanje mogućih komplikacija.

Važno je imati na umu da nije svaki krpelj zaražen, niti svaki ujed dovodi do razvoja Lajmske bolesti. S druge strane, pojava crvenila koje se širi, povišene temperature, malaksalosti ili drugih simptoma nakon ujeda razlog su da se javite lekaru kako bi se, ukoliko je potrebno, blagovremeno postavila dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje.

Ukoliko imate nedoumice nakon ujeda krpelja ili primetite promene na koži koje vas brinu, zakažite pregled.

Pravovremena procena lekara najpouzdaniji je način da se utvrdi da li je potrebno dalje praćenje, dijagnostika ili terapija.