10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ovaj datum predstavlja najvažniju godišnju globalnu kampanju namenjenu podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja, obeležava se na svim kontinentima i u gotovo svim zemljama kroz lokalne, regionalne i nacionalne događaje i programe, a ove godine pod sloganom „Neka mentalno zdravlje i dobrobit postanu prioritet za sve“, pruža priliku da se svi pokrenu radi zaštite i poboljšanja mentalnog zdravlja
Pod mentalnim zdravljem podrazumevaju se emotivno, psihološko i sociološko blagostanje, ističe dr Snežana Šušljik, načelnica Odeljenja psihijatrije u subotičkoj Opštoj bolnici. Kako objašnjava, ono utiče na to kako mislimo, kako se osećamo, kako podnosimo stres i donosimo odluke. Mentalno zdravlje je naglašava, bitno u svakom periodu života, od detinjstva, adolescencije pa do odraslog doba i starosti, navodeći Frojdovu definiciju da je “zdrava osoba ona koja može da voli i da radi”. Dodaje da mentalno zdravlje omogućava optimalno funkcionisanje u većini svojih životnih uloga.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja. Depresija je jedan od vodećih uzroka globalnog tereta bolesti i jedan od najurgentnijih zdravstvenih problema ljudi širom sveta. Više od dve trećine samoubistava izvrše osobe kod kojih je dijagnostikovana teška klinička depresija. U Srbiji minimalno 250 hiljada ljudi ima neke od simptoma depresije.
“Radost i tuga su univerzalna ljudska iskustva. Ona bogate našu percepciju sveta oko nas, daju životu dragoceni kvalitet. Kada tuga svojim intenzitetom prevaziđe uzrok kojim je izazvana kao i mogućnost kontrole i kompenzacije, onda nastaje bolesno stanje tj. depresija kao poremećaj raspoloženja. Depresija se karakteriše prisustvom depresivnog raspoloženja koje traje nedeljama i mesecima, javlja se poremećaj spavanja sa ranim jutarnjim buđenjem, gubitak zadovoljstva i radosti u aktivnostima koje su osobi ranije pričinjavale zadovoljstvo. Registruje se poremećaj koncentracije, otežano obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti uz izražen zamor i gubitak energije, gubitak libida, poremećaj ishrane. U teškim depresivnim epizodama, dešava se da osobe ne izlaze iz kreveta. U depresiji dominira negativan doživljaj sebe, sveta oko sebe i budućnosti, osećanje krivice je skoro stalni simptom i može biti povezano sa suicidalnim razmišljanjima. Navela bih čestu pojavu kada osobe negiraju depresivnost i neraspoloženje, naglašavajući u prvom planu telesne smetnje. Tada se depresivni doživljaj opisuje kroz telesne smetnje kao što su npr. glavobolje, stomačne smetnje i slično”, kaže dr Šušljik.
Prema njenim rečima, anksiozni poremećaji definišu se kao nepsihotični mentalni poremećaji i predstavljaju jednu od najučestalijih grupa poremećaja savremene psihijatrijske prakse i može pogoditi osobu bilo kod uzrasnog doba u nekom trenutku života. “Da bi se razumeli ovi poremećaji, potrebno je napraviti razliku između normalnog i patološkog straha (anksioznosti). Normalni strah je emocija koja se javlja u situacijama kada postoji objektivna opasnost po osobu i najčešće je praćen telesnim simptomima (lupanje srca, ubrzano disanje, napetost mišića). Uloga normalnog straha je priprema organizma za beg ili borbu protiv opasnosti. Anksioznost je emocija koja ima slične manifestacije kao i normalan strah, ali se javlja kada objektivna opasnost ne postoji ili kada emocionalni odgovor (strah) nije u srazmeri sa doživljajem opasnosti. Iz šire grupe neurotičnih poremećaja izdvojila bih panični poremećaj koji se karakteriše učestalim, neočekivanim paničnim napadima. Napad panike predstavlja specifičan, zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i nastupajuće katastrofe, koji prate brojni telesni simptomi. Sve ovo pacijenti opisuju kao doživljaj nastupajuće smrti, gubitka kontrole, srčanog napada, gušenja ili “ludila”. Prisutna je intenzivna zabrinutost zbog narednih paničnih napada i njihovih mogućih posledica (infarkt, gubitak svesti), kao i značajne promene u opštem funkcionisanju pa se izbegavaju određene situacije, a učestali su i odlasci kod lekara”, naglašava ona.
Uzroci mentalnih poremećaja se mogu podeliti na genetičke (biološke) i psihosocijalne faktore, odnosno interakcija bioloških faktora sa psihološkim i socijalnim faktorima uz izloženost stresorima tokom života, koji doprinose razvoju mentalnih poremećaja. “Psihološki faktori deluju u ranom detinjstvu i kasnije tokom života, stresne i krizne situacije, izbeglištvo, ratni i posleratni period, elementarne nepogode, teške telesne bolesti, razne hirurške intervencije, bračno stanje, zanimanje i socijalni status, klasna pripadnost ili pripadnost ograničenim sociokulturnim sredinama, itd. Navedeni faktori mogu direktno da naruše mentalno zdravlje, ali je važnije njihovo deklanširajuće delovanje. Zajednički imenitelj većine psihosocijalnih faktora je stres. Osobe sa niskim samopoštovanjem, osobe koje nisu optimistične i lako ih nadvlada stres, podložnije su razvoju mentalnih oboljenja”, kaže još dr Šušljik.
Simptomi su različiti kao i težina bolesti, karakterišu ih kombinacije patoloških misli, emocija, ponašanja, odnosa sa drugima. U te poremećaje spadaju organski mentalni poremećaji (demencije i psihoorganski sindromi), bolesti zavisnosti, shizofrenija, poremećaji sa sumanutošću, poremećaji raspoloženja, neurotski poremećaji u koje spadaju anksiozni poremećaji u vidu agorafobije, socijalne fobije, panični poremećaj, mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj, reakcije na težak stres i poststresni poremećaji, fiziološki, poremećaji ličnosti, kontrole impulsa i mentalna retardacija. Sa navedenim bolestima se psihijatri susreću svakodnevno u svom radu.
Dr Šušljik navodi da se emocionalno lečenje znatno razlikuje od mnogih vrsta lečenja fizičkih smetnji. “Kada imamo zubobolju pustimo da nam stomatolog uradi sve što je potrebno. Sa druge strane, mentalna bolest nije jedina stvar sa kojom se obolela osoba susreće. Izuzetno čest i najbolniji pratilac ovih bolesti je stigma, s toga odluka o psihijatrijskom lečenju zahteva značajno angažovanje i motivaciju pojedinca uz podršku bliskih osoba”. Dodaje da su dragocena saznanja o funkcionisanju ljudskog mozga i osnovi mentalnih poremećaja, uslovila pronalazak novih lekova koji omogućavaju savremeno lečenje kojim se može popraviti kvalitet života obolelih osoba, čak i onih koji pate od najtežih duševnih poremećaja. Psihijatrijski tretman mentalnih bolesti nakon procene poremećaja, podrazumeva primenu različitih modaliteta tretmana, odnosno kombinaciju farmakoterapije, psihološke i socijalne intervencije. “Psihološke intervencije podrazumevaju objašnjenje i savetovanje sa ciljem da osoba razume prirodu poremećaja, da nauči da živi sa bolešću kao i da prepozna rane znake pogoršanja bolesti. Budući da porodični i interpersonalni problemi mogu usloviti pogoršanje bolesti, podrška i savetovanje porodice obolelog je od izuzetnog značaja. Bolničko lečenje je indikovano u slučajevima kada težina ispoljene simptomatologije to iziskuje, ili kada ne postoji podrška porodice u lečenju obolelog. Lečenje može da bude kratkotrajno npr. lečenje akutnog stanja i dugotrajno kao terapija održavanja. Kod nekih reaktivnih stanja može da bude indikovana samo psihoterapija, uz brižljivu procenu težine poremećaja”.
Prema njenim rečima, savremeno doba, brzi tempo života, vreme potpune nesigurnosti, era interneta, izloženost novim bolestima, agresiji, seksualnosti, predstavljaju nove psihološke izazove i različito utiču na pojedince. “Rekla bih da je svet postao narcistički, bliskost postaje manje važna, odnosi su površni, fokus je na materijalnom. Nama su potrebni drugi ljudi, jer bez bliskosti ne možemo funkcionisati. Nismo svi rođeni sa istim kapacitetima da se nosimo sa stresom, niti su nam sposobnosti brzog prilagođavanja brojnim izazovima isti. U stresnim situacijama se možemo osećati umorno uz oslabljenu koncentraciju, demotivisano, usamljeno ili uznemireno, anksiozno uz fizičke tegobe. Ljudi koji imaju ranjivost, vulnerabilnost, mogu u stresnim situacijama da razviju i neki mentalni poremećaj. Potrebno je bar malo vremena koje treba posvetiti sebi i napraviti raspored u koji treba integrisati pauze za odmor, za sopstvena uživanja i opuštanja. Važno je da se “vreme za sebe” ne odlaže, treba mu dati prioritet kao i poslovnim obavezama. Čak i relativno kratki periodi fizičke aktivnosti imaju pozitivan uticaj. Pravilna ishrana zdravim i hranjivim namirnicama daje dobru psiho-fizičku energiju, a uz dovoljno sna se organizam okrepljuje”, ističe naša sagovornica.
Za kvalitet života bliski odnosi sa drugim ljudima su suštinski važni, pružaju emocionalni prostor za psihološku stabilnost, daju osećaj pripadnosti, sigurnosti i samopoštovanja, što jača psihološke mehanizme odbrane od stresa i emocionalnih patnji. Istraživanja su pokazala da je usamljenost faktor rizika za anksiozna i depresivna stanja. Kvalitetne društvene veze i odnosi na poslu takođe smanjuju negativne uticaje hroničnog stresa i pritiska i doprinose boljem radnom učinku.
Uzimajući u obzir značaj mentalnog zdravlja kao problema koji je u porastu, dr Snežana Šušljik napominje da je značajno podići opštu svest građana o značaju ovog problema, kako bi se na vreme prepoznao problem. Edukacija građana kroz organizovanje različitih događaja posvećenih mentalnom zdravlju, radionica, udruženja, razgovora na temu mentalnog zdravlja, mogu da ukažu na značaj mentalnog zdravlja, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. “Potrebno je podići svest kroz destigmatizaciju, obrazovanje, kreiranje efikasnijeg razvoja usluga za pomoć i lečenje, uključiti obolele, članove porodice, profesionalce, nevladine organizacije i druge institucije. Primarna prevencija se ogleda kroz uklanjanje uzroka bolesti pre nego što deluje na čoveka i jačanje odbrambenih snaga pojedinca, što znači da se fokus pomera sa borbe protiv bolesti na borbu za bolje zdravlje. Prevencija je značajna za osobe pod visokim rizikom tj. osobe koje imaju minimalne ali prepoznatljive znake mentalnih poremećaja i koje pokazuju predispoziciju za mentalne poremećaje ili poremećaje ponašanja. Prepoznavanje simptoma može pomoći da se napravi prvi korak u rešavanju problema i omogućava da se pojedinac na vreme obrati stručnim osobama radi procene mentalnog stanja. U lečenju psihijatrijskih poremećaja postižu se bolji rezultati ako se oni što ranije otkriju i započne ranije lečenje”.
Za kraj ističe da svako ljudsko biće nosi neki svoj problem, ali da je život ravnoteža dobrog i lošeg. “Rešenje problema kreće od nas samih. Ljudi često misle da njihovi problemi nemaju rešenja. Ja bih poručila: Možda nije reč o tome da Vaši problemi nemaju rešenja, nego ta rešenja Vama jednostavno nisu vidljiva. Ne samo što ne treba da se stidite, nego imate svaki razlog da budete ponosni na svoju otvorenost prema sebi i spremnost da se konsultujete sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja”, zaključuje dr Šušljik.