Spirometrija je ispitivanje ventilacione funkcije pluća, odnosno ispitivanje nekih statičkih i dinamičkih plućnih volumena i kapaciteta, koje se u medicini redovno obavlja u okviru dijagnostike, terapije i praćenja rezultata lečenja plućnih bolesti pacijenata.
Spirometrijski test pruža podatke koji pomažu pri dijagnostikovanju plućnih bolesti i omogućava praćenje zdravstvenog stanja pluća. Testom se meri maksimalna količina vazduha koju osoba može da udahne i izdahne, kao i koliko vazduha može da izdahne u prvoj sekundi testa. Test nije bolan i obično traje 10-15 minuta.
Zašto se izvodi?
Spirometrija je bezbolna neinvazivna metoda, kojom se konstatuje da li je protok vazduha očekivan, ili smanjen zbog: astme, hronične opstruktivne bolesti pluća ili pak tumora. Takođe ako je reč o plućnom poremećaju spirometrijom se sa velikom preciznošću može utvrditi u kom se delu plućnog sistema poremećaj desio. Spirometrijom se može utvrditi još i efekat i uspešnost terapije kod bolesnika koji već boluju od ovih bolesti i koriste propisanu terapiju.
Kako se izvodi?
Spirometrijski test obavlja se pomoću aparata koji se zove spirometar, u koji se diše ustima kroz cevku (sterilisana plastična cev ili jednokratna kartonska), dok se nos drži začepljenim nosnom štipaljkom, kako bi se sprečila disajna funkcija ovog organa tokom testiranja.
Osoba koja se testira treba da sedi ispravno, ravnih leđa, blago raširenih nogu na zemlji. Sestra ili doktor za vreme obavljanja testa daje instrukcije pacijentu o tome na koji način i kada treba da diše u cevku.
Uputstva koja se dobijaju od stručnog osoblja jesu da se udahne i izdahne najjače moguće kroz spirometar, da se usne drže čvrsto na cevki kako vazduh ne bi proticao van spirometra i da duvate dok se pluća u potpunosti ne isprazne.
Koja je priprema potrebna?
Ukoliko Vam je lekar naglasio, potrebno je da taj dan ne uzimate određene lekove (kratko-delujuće ß2 – agoniste treba izostaviti 6 sati pre spirometrije, dugo-delujuće ß2 - agoniste 12 sati, Ipratropium i Fenoterol 6 sati, a Tiotropium 24 sata). Poželjno je obući komotnu odeću koja Vas neće stiskati i ometati tokom izvođenja testa, te nije poželjno imati obilan obrok taj dan.
Spirometrija se smatra vrlo bezbednom metodom dijagnostike. Neki ljudi posle testiranja mogu osetiti kratkotrajnu vrtoglavicu, drhtanje ili mučninu i to je kraj liste potencijalnih nelagodnosti koje mogu biti izazvane testiranjem.
Nakon dijagnostike, ukoliko se utvrdi postojanje disajnog problema, doktor specijalista može preporučiti dalja testiranja ili metod lečenja, te prepisati neophodne lekove i druge stvari koje je poželjno primenjivati zarad kontrolisanja oboljenja.