Osnovna priprema pred laboratorijske analize krvi
Samo jedna jutarnja kafa sa šećerom pre vađenja krvi može da prouzrokuje „lažne“ rezultate, pre svega glukoze. Zbog toga pripreme pre vađenja krvi treba shvatiti ozbiljno i pridržavati se uputstava lekara.
Za većinu laboratorijskih analiza poželjno je da pacijent ne jede ništa šest do 12 sati pre vađenja krvi. Obilna, masna večera može da poveća vrednosti triglicerida i holesterola u krvi. Pacijentima se savetuje da pre analiza ne jedu mlečne proizvode, jaja, pržena jela, meso ili beli hleb. Isto važi i za sokove obogaćene vitaminima. Dan pre analiza treba jesti laganu hranu i to u umerenim količinama.
Pravilo neuzimanja hrane posebno važi za one koji žele da utvrde nivo masnoće u krvi i da bi se dobili validni rezultati masnoća, pacijenti ne smeju da jedu ništa 12 sati pre vađenja krvi.
Određeni lekovi mogu da utiču na pojedine parametre, naročito ako se radi određivanje gvožđa u krvi.
Pacijenti koji su na terapiji gvožđem ne treba da uzimaju terapiju četiri dana pre vađenja krvi, dok oni koji uzimaju vitamin B12, kao u terapiji anemije, ne smeju da uzimaju lekove 10 dana pre analiza krvi.
Uobičajena terapija za hronične bolesnike, hipertenzičare, dijabetičare ili srčane bolesnike može da da pogrešne rezultate. Jutro pre vađenja krvi treba preskočiti redovnu terapiju i popiti je posle davanja uzoraka za analizu. Uzimanje pojednih lekova uslovljava izlučivanje enzima jetre pa se mogu pojaviti rezultati laboratorijskih analiza koji znatno odstupaju od referentnih vrednosti ili nisu posledica oboljenja jetre.
Intezivan fizički napor i izlaganje ekstremnim uslovima kao što su niske i visoke temperature takođe mogu da utiču na vrednosti pojedinih laboratorijskih analiza. Iz tog razloga, na primer, enzim kreatin kinaza koji je dijagnostički važan pokazatelj infarkta miokarda i mišićnih bolesti, može u tom slučaju da bude veći i 10 puta od referentnih vrednosti posle fizičkog napora.