Da li i vi spadate u grupu ljudi koje nijedna prehlada prosto ne može da zaobiđe? Topliji dani i hladne noći i jutra, savršeni su za stavljanje našeg imuniteta na ispit.
Od prehlade najčešće obolimo u jesenjim i zimskim mesecima, kada više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama i u kontaktu s drugim ljudima.
U takvom okruženju virusi se lakše prenose, pa ne čudi što je upravo tada najčešća sezona kijavice i kašlja.
Iako deluje bezazleno, prehlada može značajno da naruši svakodnevno funkcionisanje, posebno ako se ne leči pravilno. U nastavku pročitajte najbitnije savete kako biste izlečili prehladu na pravi način.
Zašto se javlja prehlada?
Pitate se šta razlikuje prehladu od gripa? Prehlada je virusna infekcija gornjih disajnih puteva koju izazivaju različiti virusi – najčešće rinovirusi, ali i drugi respiratorni uzročnici.
Virus se prenosi kapljično, kijanjem, kašljanjem, govorom, ali i posredno, preko ruku i predmeta koje dodirujemo. Zato se infekcija najbrže širi u zatvorenim i toplim prostorima sa više ljudi, naročito ako se prostorije ne provetravaju redovno.
Ono što dodatno doprinosi učestalosti prehlada tokom zime jeste i boravak na suvom, toplom vazduhu, koji isušuje sluzokožu nosa i smanjuje njenu prirodnu odbranu.
Simptomi i trajanje prehlade
Prvi simptomi obično počinju osećajem suvoće i peckanja u nosu i grlu. Ubrzo se javlja bistra, serozna sekrecija iz nosa, koja kasnije postaje gušća i zamućena.
Nos je zapušen, disanje otežano, a ponekad se javi i blago povišena temperatura. Kijanje, suvi kašalj i osećaj umora su česti simptomi. Kada se sve to spoji, ni ne čudi što nam je najveća želja da se zavučemo pod ćebe i ne ustajemo iz kreveta.
Kako upala napreduje, može doći i do produktivnog kašlja sa iskašljavanjem. Uobičajeno, simptomi prehlade traju 5 do 7 dana, dok se kašalj i zapušenost nosa mogu zadržati još nekoliko dana nakon što temperatura i glavobolja prođu.
Kako pravilno lečiti prehladu?
Zaboravite na “izlečiću se ja na nogama”. Najvažniji korak u lečenju prehlade jeste odmor. Telo treba vreme i energiju da se izbori sa virusom.
U tom periodu se preporučuje unošenje mnogo tečnosti, toplih napitaka, čajeva i supa kako bi se sprečila dehidracija i olakšalo izbacivanje sekreta.
Važno je napomenuti da antibiotici ne deluju na viruse, pa njihova primena kod obične prehlade nije nešto što treba praktikovati. Lečenje je simptomatsko i usmereno na ublažavanje tegoba. Antibiotik jedino može da prepiše lekar, u situacijama kada zbog oslabljenog imunog sistema, sa virusne, dođe do bakterijske infekcije.
Dakle, kada je u pitanju prehlada za snižavanje temperature i ublažavanje bolova koriste se lekovi poput paracetamola, ibuprofena ili acetilsalicilne kiseline (osim kod dece, o čemu više u nastavku).
Kod suvog kašlja mogu pomoći antitusici (npr. Levopront, Omnitus), ali kada kašalj postane produktivan, potrebno je zameniti ih mukoliticima poput ambroksola, bisolvona, prospan sirupa, Mucodyne-a, acetilcisteina (ACC, Fluimucil) i sličnih preparata.
Kod zapušenog nosa pomažu vazokonstriktorne kapi (Olynth, Nafazol, Operil), ali je važno da ih ne koristite duže od sedam dana jer mogu da izazovu oštećenje sluzokože i zavisnost.
Većina ovih lekova dostupna je bez recepta, pa je ključno da pacijenti budu upoznati s pravilnom primenom i mogućim rizicima.
Važne preporuke i mere opreza
Acetilsalicilna kiselina se ne sme davati deci mlađoj od 16 godina. Antitusici , koji se koriste za suvi kašalj, u obliku sirupa nisu pogodni za decu mlađu od dve godine, pošto njihov refleks kašlja još nije dovoljno razvijen.
Uz to, bitno je kada, kako i koliko uzimate. Preparati sa acetilcisteinom, poput Fluimucila, uzimaju se između obroka, dok se paracetamol mora koristiti u preporučenim vremenskim razmacima i dozama da ne bi došlo do oštećenja jetre.
Važno je i da znate da se paracetamol i Fluimucil ne smeju uzimati istovremeno, jer acetilcistein neutrališe dekstvo paracetamola, te između njih mora postojati razmak.
Ukoliko ne želite da koristite farmaceutske mukolitike, u pojedinim slučajevima mogu pomoći biljni sirupi na bazi jagorčevine ili bokvice, koji olakšavaju iskašljavanje na prirodan način.
Brzo lečenje prehlade – mit ili istina?
Mnogi veruju da prehladu mogu "izlečiti za 24 sata“, ali to nije realno. Prehladu ne možemo izlečiti u klasičnom smislu, već samo ublažiti simptome i pomoći telu da se što brže oporavi.
Odmor, topli napici, inhalacije i pravilna ishrana su najpouzdaniji saveznici. Antibiotici, preterana upotreba kapi za nos ili suplementi u prevelikim dozama ne ubrzavaju oporavak i mogu da budu kontraproduktivni.
Lečenje prehlade u trudnoći
Kod trudnica se preporučuje oprez – svaka terapija mora da bude dogovorena sa lekarom.
U trudnoći je najbolje primenjivati nefarmakološke mere, poput odmora, dovoljno tečnosti, toplih napitaka sa limunom i medom (ako nema dijabetesa) i fiziološkog rastvora za ispiranje nosa.
Ukoliko temperatura poraste, lekar može da preporuči paracetamol, dok se acetilsalicilna kiselina i kombinovani preparati ne koriste bez jasne indikacije.
Dekongestivi (kapi za nos) i biljni sirupi tokom trudnoće takođe zahtevaju stručnu procenu. Zapušen nos je u trudnoći čest problem i često prolazi uz prirodne mere kao što su lagano podignuto uzglavlje, ovlažen vazduh i ispiranje nosa fiziološkim rastvorom.
Lečenje prehlade kod dece
Kod dece se preporučuje odmor, unos tečnosti i čišćenje nosa fiziološkim rastvorom. Aspirator može pomoći kod mlađih beba.
Za snižavanje temperature koriste se paracetamol ili ibuprofen, ali isključivo prema preporuci pedijatra i u dozi prilagođenoj uzrastu i težini deteta.
Aspirin (acetilsalicilna kiselina) se ne sme davati mlađima od 16 godina. Sirupi protiv kašlja nisu preporučeni za decu mlađu od dve godine, a kombinovani preparati za prehladu i grip se koriste samo po savetu lekara. Kod produktivnog kašlja pedijatar može preporučiti mukolitik, ali uvek prema individualnim potrebama deteta.
Ako dete ima visoku temperaturu koja traje duže od tri dana, otežano diše, odbija tečnost, pospano je ili neuobičajeno razdražljivo, potrebno je odmah posetiti lekara.
Prevencija i sprečavanje širenja infekcije
Najbolja prevencija prehlade je redovno pranje ruku, često provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta s osobama koje su već bolesne. Prilikom kijanja i kašljanja uvek treba koristiti maramicu i odmah je baciti, a površine u domu i na poslu redovno dezinfikovati.
Za jačanje imuniteta ključni su dovoljno sna, uravnotežena ishrana bogata voćem i povrćem, te umerena fizička aktivnost. Tako telo ostaje otpornije i lakše se nosi sa virusnim infekcijama.
Prehlada je blago, ali uporno virusno oboljenje koje nas lako iscrpi. Iako nema brzog leka, uz dovoljno odmora, unos tečnosti i pažljivo odabranu simptomatsku terapiju, većina prehlada prolazi za nedelju dana bez komplikacija.
Posebnu pažnju treba posvetiti deci i trudnicama, kod kojih se lečenje sprovodi uz stručni nadzor i blag pristup. Najbolji savet za kraj je jednostavan: slušajte svoje telo. Kada vas prehlada uspori, to je znak da mu treba predah.
Odmorite, zagrejte se, hidrirajte i dozvolite sebi da ozdravite, jer imunitet se najbrže oporavlja kada mu damo vreme i mir.